Operacija podizanja kapaka: Sve što treba da znate na osnovu mog iskustva

Znala sam već godinama da me kad-tad čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moj primer je sličan primeru moje mame, koja ima sve isto. Kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. To je, zapravo, pokušaj da se oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo, da mi je funkcionalnost bila glavna stavka. Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini, jer sam ga razbila kao dete padom sa klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I ipak, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo 'otvorili' oko. Oba puta mi je iskreno rekla: 'Niti služe da privremeno podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka.' I bila je u pravu. Oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam to zakazala, po običaju, 'trubila sam okolo' šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. I kad sam progovorila, odjednom je progovorila cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da priča o tome. Poštujem njihovo pravo, kao i moje je da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve - znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces i konsultacije za podizanje kapaka

Proces počinje konsultacijama. Veoma je važno da imate detaljan razgovor sa svojim hirurgom. Na konsultacijama sa dr Anicom Jevremović sve je objašnjeno do najsitnijih detalja. Ona pažljivo pregleda stanje, sluša vaše želje i objašnjava šta je realno očekivati. To je neophodan korak za izgradnju poverenja i postavljanje jasnih ciljeva za podizanjem kapaka.

Najčešća pitanja: Anestezija, cena i bol

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi podizanja kapaka.

1. Anestezija: Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste i omoguće da kroz proceduru prolazite bez anksioznosti. Za one koji su izrazito plašljivi i kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, postoji opcija rada u analgosedaciji. To zahteva anesteziologa, ali vam omogućava da se 'probudite' sa završenim procedurama.

2. Cena: Cena operacije podizanja kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je negde oko 1000 evra, mada se to može razlikovati za možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, a neko sve uračuna u cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan zbog otekline i flastera, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka: Dan po dan

Kući sam otišla odmah nakon intervencije. Imala sam deblje flastere koji su me malo nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, ali i od samog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja kapaka. Tog 10. dana sam se šminkala i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla, bez ikakvih prepreka.

Dugoročni rezultati i razmišljanja nakon podizanja kapaka

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ovaj ožiljak je neuporedivo manji problem.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, ide na podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto ne treba

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' sa nitima i razním tehnikama šminkanja? Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju toliko dugo. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi. Ovo je bio moj primer i moj izbor, a svaka odluka treba da bude temeljna i doneta sa punom informacijom i poverenjem u stručnjaka.